Dok je njegovo telo bilo na operacionom stolu, a lekari očajnički pokušavali da zaustave krvarenje, Stiv tvrdi da je njegova svest prešla u mračnu, hladnu i beživotnu dimenziju.
– Nije bilo ni svetla, ni bilja, ni trave – samo kameni pod i osećaj potpune praznine – ispričao je.
U tom prostoru punom agonije, Stiv je osetio da je okovan nevidljivim lancima i okružen drugim izgubljenim dušama.
– Bila su tamo ogromna bića, visoka i do pet spratova, koja su poput sudija nadgledala patnje drugih- prisetio se.
Dodaje da je prvi put u životu osetio duboku spoznaju sopstvene grešnosti:
– Znao sam da zaslužujem da budem tamo. Bio sam loša osoba.
Iskustvo, iako je u stvarnosti trajalo osam sati, njemu je prošlo kao nekoliko minuta. Tokom tog vremena njegova majka je, u očaju, kontaktirala jedinu hiršćanku koju je poznavala – ironično, njegovu bivšu dilerku droge. Zajedno su pokrenule molitveni lanac.
Stiv tvrdi da je upravo ta molitva – a ne samo trud lekara – bila ključ njegovog povratka.
– Doktor je kasnije rekao da je pravo čudo što sam preživeo – kaže.
U tim poslednjim trenucima, kako ističe, osetio je “nadnaravni mir” i “poziv Isusa da se vrati”.
Nakon tog događaja, potpuno je promenio svoj život. Odbacio je budizam u kojem je odrastao i danas vodi hršćansku zajednicu LA Gospel Community Church, posvećenu služenju drugima i deljenju svoje priče.
