anastir Hilandar na Svetoj gori nadaleko je čuven u svetu, ali je manje poznata priča o čudotvornoj lozi Svetog Simeona, kojoj se pripisuje čudotvorna moć.
Monah Simeon (Stefan Nemanja) upokojio se 13. februara 1200. Sedam godina kasnije, njegov sin Rastko Nemanjić je preneo očeve mošti u Srbiju i pohranio ih u Manastir Studenicu, ispunivši očevu poslednju želju da počiva u “zemlji otačastva svoga”, zbog čega su hilandarski monasi neutešno plakali.
NIKLA IZ GROBA
Bojali su se da će bez njega manastir ostati nezaštićen od razbojnika, gusara i krstaša, koji su u to vreme harali Svetom gorom. Tada se Sveti Simeon javi u snu igumanu Metodiju i kaže mu da je potrebno da njegove mošti budu prenete na rodnu grudu, ali da će iz praznog groba njegovog iznići loza i dokle god ona bude rađala dotle će i blagoslov njegov na Hilandaru da počiva. Prema predanju, iz groba Sv. Simeona je zaista nikla loza, izvan svih zakona prirode, iz zemljišta na kome vinova loza inače ne uspeva.
Mnogo je svedočenja da je besplodnim supružnicima, koji su čvrsto verovali, darovala porod. Najpoznatiji takav slučaj zbio se u 16. veku, kada je solunski paša, jedući grožđe s loze Svetog Simeona, posle dugogodišnjeg čekanja dobio sina naslednika. U znak zahvalnosti, on je 1582. poklonio Hilandaru veliko imanje van granica Svete gore, zvano Kakovo, s kojeg manastiru i danas pristižu najveći prinosi. Čak je i sina poslao da bude monah u Hilandaru, ali su ga hilandarci odgovorili od toga videvši da mu to baš i nije milo.
PISMA I MOLBE
Vekovima stižu u Hilandar pisma i molbe bezdetnih supružnika za pomoć. Najviše pisama i molbi stiže iz Grčke, Amerike, Evrope, od pravoslavaca, protestanata, katolika i muslimana. Rađaju žene u poznim godinama, one koje su preko 20 godina bile neplodne, rađaju se blizanci, trojke… Svakome ko zatraži pošalje im se parče orezane loze i tri zrna osušenog grožđa, uz detaljno uputstvo za upotrebu. Supružnici postupaju tzv. hilandarskom postu, u trajanju od 40 dana, nakon čega uzimaju plodove svete loze. Začeće i rađanje dece izmoljene na ovaj način najčešće se zbiva protivno zakonu prirode i medicine. Brojni lekari svedoče o racionalno neobjašnjivim načinima začeća, pokazujući čak i fotografije i anatomske prikaze koji svedoče o potpunim nemogućnostima da žena, muž ili oboje začnu, ali je do toga čudom ipak došlo. Ova deca se zovu čedima Svetog Simeona.
Loza se održala i do današnjih dana. Svake godine, bez izuzetka, bogato rađa iako joj se, osim orezivanja, nikakva druga nega ne ukazuje. Simeonovu lozu svetogorci smatraju jednim od svoja tri najveća čuda i veruju da će nastupiti kraj vremena kada ona bude uvenula.
Molitvenik za roditelje bez dece
Iako višestruko blagosloveni porodom, jer su imali petoro dece pre rođenja najmlađeg Rastka, Stefan Nemanja i njegova supruga Ana (potonja Sv. Anastasija) silno su želeli još jedno dete, ali im je to, zbog njihovih poznih godina, teško išlo. Tada su se posvetili svakodnevnim molitvama Bogu za još jedno čedo, radost i utehu u starosti, zavetovavši se da će, ako im usliši tu molitvu, nastaviti da žive kao brat i sestra. On im je uslišio molitvu, a Nemanja i Ana su nakon toga ispunili svoj zavet. Tako je Sv. Simeon postao i jedan od najvećih molitvenika za roditelje bez dece.
Upokojeni monah izlečio dečaka
Za Hilandar se ne vezuju samo čudotvorna začeća, već i druga čuda. Naime, pre pet godina jedan otac je doveo sina koji je gluvonem da mu otac Kirilo pročita molitvu. Pošto nisu stigli zbog gužve da to učine, reče otac Kirilo: “Dođi sledeće godine, pročitaćemo i sin će ti biti izlečen.” On zaista dođe, ali se Kirilo upokojio. Čovek tužan sede na klupu, a posle dva minuta primeti da mu nema sina.
Svi počeše da traže dete, kad u jednom trenutku blizu mora posle 20 minuta ugleda otac dete i potrča ka njemu, a dete viknu: “Tata.” Kad su ga pitali gde je bio, dete kaže da je bio s jednim niskim monahom koji ga je pomilovao po glavi. Pokazavši sliku oca Kirila, dete je potvrdilo: “Da to je on.”
Ruka s brojanicom ostala netaknuta
Engleski ljubitelj fudbala i navijač Vest Hema koji je pre nekoliko godina prešao u pravoslavlje, a zatim postao monah Evsevije, umro je prošle godine. O čudu koje se potom desilo javnost je obavestilo uredništvo Fejsbuk stranice “Prijatelji Manastira Hilandara”, na kojoj se redovno objavljuju vesti iz ove srpske svetinje. Naime, videvši da ga ispred kelije nema nekoliko dana, dva monaha iz obližnjih kelija ušla su u nju i zatekla upokojenog oca Evsevija, koji je verovatno doživeo infarkt. Iako je njegovo telo gotovo pocrnelo, što se može primetiti na njegovoj levoj ruci, desna ruka, u kojoj je bila brojanica, s kojom se monah do smrti molio, ostala je netaknuta i prirodne boje.
