Ponekad mi ga je tako žao da čak pomislim da sve prekinem i priznam mu šta radim. Ali onda stigne novi račun, on dođe kod mene na kafu i počne da se žali.
„Ne znam šta se dešava, svaki mjesec sve više trošim, a ništa novo nisam uključio“, govorio je dok je nervozno gledao račun.
Ćutao sam i pravio se da nemam pojma. Međutim, prije nekoliko dana dogodilo se nešto zbog čega mi više nije bilo do smijeha.
Komšija je pozvao električara. Rekao mi je da će pregledati cijelu kuću jer sumnja da negdje postoji kvar zbog kojeg mu struja toliko odlazi. Tada sam shvatio da bi mogao otkriti sve.
Sljedećeg jutra vidio sam kombi parkiran ispred njegove kuće. Električar je skoro dva sata pregledao instalacije, a onda izašao u dvorište i počeo da prati kablove.
Srce mi je lupalo kao nikada prije.
Poslije nekoliko minuta komšija je pokucao na moja vrata. Kada sam otvorio, nije rekao ni riječ. Samo me je pogledao i pokazao prema dvorištu.
Električar je stajao pored kabla za koji sam bio siguran da ga nikada niko neće pronaći.
Tada je komšija tiho rekao:
„Sedam godina se pitam gdje mi odlazi struja. Sad konačno znam.“
Nisam imao šta da kažem. Sve ono što mi je godinama izgledalo kao šala odjednom je postalo veoma ozbiljno. Rekao mi je da će prijaviti neovlašteno priključenje i tražiti da mu nadoknadim troškove.
Tog dana sam shvatio da „besplatna struja“ ipak može da bude veoma skupa.