Ušla sam u ženski WC i krenula da zatvorim vrata kabine kada sam čula kako se vrata toaleta ponovo otvaraju. Okrenula sam se i ugledala kuma.
„Jao, pogriješio sam vrata“, rekao je uz osmijeh, ali umjesto da odmah izađe, ostao je da stoji.
Tada mi je postalo jasno da njegovi raniji dodiri po butini vjerovatno nisu bili slučajni. Rekla sam mu ozbiljno da izađe i da mi njegovo ponašanje već neko vrijeme smeta.
Odjednom je prestao da se smije.
„Nemoj odmah praviti problem, samo sam se šalio“, odgovorio je.
„Šala je kada se oboje smijemo. Ja se nisam smijala“, rekla sam mu.
Izašao je bez riječi. Kada sam se vratila za sto, atmosfera je bila potpuno drugačija. Više nije pokušavao da me dodirne niti da sjedi blizu mene.
Ali najveće iznenađenje dogodilo se nekoliko dana kasnije. Njegova supruga me pozvala i pitala:
„Je li se moj muž u posljednje vrijeme čudno ponašao prema tebi?“
Zanijemila sam. Nisam znala šta da odgovorim.
A onda je dodala:
„Molim te, reci mi istinu. Ti nisi prva žena koju moram ovo da pitam.“
Tada sam shvatila da ono što se dogodilo u toaletu možda uopšte nije bila „greška“ — niti sam ja bila prva kojoj je pokušao prodati tu priču.