Svekrva ga je nekoliko sekundi gledala bez riječi, a onda mirno rekla:
„Sine, sjećaš li se kako je tvoja žena izgledala prije nego što ste dobili djecu? Imala je vremena za sebe jer nije brinula o pet ljudi od jutra do mraka. Ako misliš da se zapustila, možda bi trebalo da se zapitaš kada si joj posljednji put omogućio da ode negdje sama i uradi nešto za sebe.“
Muž je pokušao nešto da kaže, ali ona ga je prekinula:
„Ti dođeš s posla i odmaraš, a ona nastavlja. Djeca, ručak, veš, kuća, obaveze… Jesi li ikada rekao: ‘Ja ću danas sve, ti idi odmori’?“
U sobi je nastala tišina. Nisam očekivala da će me svekrva braniti, pogotovo ne tako otvoreno.
Onda je pogledala mene i rekla:
„Sutra ujutro se spremi i idi gdje god želiš. Ja ću pričuvati djecu. A moj sin neka opere suđe, spremi ručak i vidi koliko vremena ostane za frizuru.“
Muž je spustio pogled. Sutradan, kada sam se vratila kući poslije nekoliko sati koje sam konačno imala samo za sebe, zatekla sam ga iscrpljenog, okruženog igračkama i neopranim suđem.
Prišao mi je i tiho rekao:
„Sad razumijem. Izvini. Nisam vidio koliko toga svakog dana nosiš na svojim leđima.“
A svekrva se samo nasmiješila i dobacila:
„E, sine moj, lako je primijetiti nečiju frizuru. Malo je teže primijetiti koliko se ta osoba umorila.“