Toliko mi je vruće, da ne mogu da dišem” – koliko puta ste izgovorili ovu rečenicu? Otežano disanje prouzrokovano je suvim vazduhom. Kako da ga razlikujemo od alarmantne situacije u kojoj otežano disanje ukazuje na ozbiljniji problem, objasnio je u “Jutru” na Prvoj dr Vojkan Radosavljević, pulmolog, piše Mondo.rs.

Moramo da obratimo pažnju na simptom otežanog disanja u zavisnosti kod koga se javlja. Ako je mlađa populacija u pitanju, onda je jako bitno da se isprati simptom i zaustavi sa aktivnostima. To najčešće prođe samo od sebe, bez drame. Drugim riječima, treba se povući se u mir i ispratiti svoj organizam. Nije isto ako se ovakvi simptomi jave u senzitivnim populacijama, a to su ljudi koji su stariji od 65 godina i ljudi koji su oboljeli od plućnih bolesti”, rekao je dr Radosavljević i otkrio da otežano disanje može da bude simptom ozbiljnih stanja.

“Ako se simptom otežanog disanja, nedostatka vazduha, gušenja, javi u senzitvnoj grupaciji, onda je neophodno da se jave lekaru. Ukoliko se jave ljudi koji već znaju da imaju neku pulmološku bolest, bronhitis, srčana oboljenja i slično, onda je neophodno da bez zadrške uzmu dopunsku terapiju. Ukoliko ona ne pomaže, ne treba čekati mnogo, već treba odmah da se javite lekaru”, upozorio je pulmolog.

Zašto teško dišemo tokom vrućina?

“Tu postoji cijela nauka. Konkretno, postoje gradovi u kojima se teže diše i gradovi u kojima se lakše diše. Pored zagađenja koje je u svim gradovima veće nego što treba, tu je značajan faktor koji utiče na osjećaj disanja i nedostatak vazduha – atmosferski pritisak koji je u tom trenutku uz visoku temperaturu, kao i vlažnost vazduha. Beograd je često poznat sa visokim stepenom vlažnosti i eto problema sa disanjem”, objasnio je dr Radosavljević.

Bol u plućima

“Moram da upozorim sve naše građane, a naročito one koji su zdravi, da postoji mnogo nejasnih stanja koji se sada javljaju, a koji se klasifikuju kao postkovid sindrom. Mene često zbunjuje da ljudi dobijaju imunološke probleme, da budu bolesni po dva ili tri mjeseca bez objašnjenja, kašlju bez objašnjenja. Imate pacijenta koji se žali na tegobe koje dugo traju, a u momentu pregleda nemate objektivni status koji možete da lečite. Sada su tegobe potpuno nespecifične”, rekao je pulmolog.

Vježbe za disanje

“Fizikalni sistem je postojao prije korone, ali je bio u zamiranju. Pamtim vrijeme kada je bio na visokom nivou. Postojali su redovni fizioterapeuti koji su se bavili učenjem pacijenata kvalitetnim vježbama za disanje. Nakon kovida se pokazalo da mehanika disanja značajno može da pomogne. Ujutru treba obaviti osnovne vježbe. Dovoljno je da imate deset dubokih udaha i izdaha u roku od jednog minuta. To je apsolutno djelotvorno”, objasnio je dr Vojkan Radosavljević.