Ljudi jos od 19. vijeka pocinju da ispituju efekte sirove ishrane na ljudski organizam. Jedan ljekar tog vremena je ustanovio I da se žutica može izlijećiti pomoću sirovih jabuka. Tada je već postalo jasno kolika je važnost ovog načina ishrane. Kasnije su se otkrivale mnogobrojne dobrobiti koje sa sobom nosi sirova hrana, od liječenja mnogih bolesti do uticaja na mršavljenje. Pored toga što je najbolji lek za želudac, konzumiranje soka od sirovog krompira odlično je sredstvo za jačanje imuniteta, a pomaže i pri uklanjanju učestalih glavobolja i menstrualnih bolova.

Lekovita svojstva sirovog krompira odavno su poznata narodnoj medicini, ali uprkos tome vlada mišljenje da se on ne sme konzumirati sirov. Zapravo, reč je o zabludi, jer u sirovom obliku krompir je vrlo zdrava i višestruko korisna namirnica. Za stomačne tegobe Krompirov sok je odlično prirodno sredstvo za lečenje gastritisa, jedne od najraširenijih bolesti današnjice. Treba uzimati po jednu kašiku soka razređenog sa malo vode, pola sata pre obroka. U terapiji čira želudca i dvanaestopalačnog creva savetuje se svakodnevno konzumiranje pola decilitra krompirovog soka na prazan stomak i po pola decilitra pola sata pre ručka i večere. Sok od krompira ima blagotvoran uticaj na snižavanje nivoa šećera u krvi, kao i kod lečenju bolesti pluća i organa za disanje, čak i kod teških obolenja kao što je emfizem.

Krompir sve više dobija na važnosti kao bitno sredstvo u borbi protiv bolesti jetre i bubrega, ali i kod srčanih obolenja, visokog krvnog pritiska, lumbaga, reume.. Prvo dobro operite krompir i sa njega uklonite klice i zelene delove kore. Potom ga izrendajte, stavite u lanenu krpu i iscedite sok (možete ga iscediti i u sokovniku). Sok uvek konzumirajte sveže napravljen, a radi poboljšanja ukusa možete ga pomešati sa voćem i povrćem po izboru. Takođe ako se osećate slabo ili iscrpljeno, popijte ujutru i uveče sok napravljen od jednog srednjeg krompira, jedne šargarepe i jabuke – u roku od dve nedjelje bićete u odličnoj formi. Važna je i ljuska Ljuska krompira je izvor mnogih nutrijenata. Ako konzumirate krompir sa ljuskom, posebno sirov, unećete u organizam niz vrednih sastojaka, poput ugljenihidrata, belančevina, vitamina C i B6, kalijuma, gvožđa, magnezijuma i cinka. Važno je imati na umu da se vitamin C gubi kuvanjem, što je velika šteta jer u sirovom krompiru srednje veličine (otprilike 150 g) ima čak 27 mg vitamina C, što čini 45% preporučenog dnevnog unosa. U službi lepote Krompir je veoma efikasan u nezi problematične kože – osigurava čist i blistav ten, bez akni i mitisera. Odličan je čistač problematične kože, zahvaljujući antiseptičnim svojstvima, budući da ima mnogo vitamina C i skroba, pa hrani kožu i usporava njeno starenje. Ako se krompir izrenda i u obliku maske nanese na lice, očistiće i zategnuti kožu. Ispeglaće sitne bore.

Takođe pomaže u borbi protiv celulita – dovoljno je kriškama sirovog krompira redovno masirati kritična mesta. Pročitaj još: DOKTORI OTKRILI ŠTA SE DEŠAVA S LJUDIMA KOJI NE DORUČKUJU: I sami su ostali šokirani REZULTATIMA, KAKO JE MOGUĆE? Većina ljudi ima neku svoju jutarnju rutinu. Neki ustaju rade vježbe, neki piju kafu i broje sekunde do prve cigarete, a nekima je doručak prva stvar koju rade kada se probude. Kako ljekari tvrde, ljudi koji bez doručka ne mogu da zamisle ostatak dana – svoje jutro ispunjavaju na najzdraviji način. Ne možemo poreći da ipak postoji mnogo ljudi koji preskaču doručak, svako iz svojih nekih razloga. Neko nije gladan ujutru, neki osjećaju mučninu, neke zasite kafa i cigara, dok ima i onih koji vjeruju da će im preskakanje doručka pomoći da smršaju. Napravili su istraživanje u kom je učestvovalo skoro 7.000 ljudi koji žive u okrugu Alameda u Kaliforniji, i kao rezultat otkrili su 7 faktora koji produžuju životni vek. Kako ste već pretpostavili, među tih 7 faktora koji utiču na životni vijek – nalazi se i redovno doručkovanje. Broj ovih navika koje je osoba upražnjavala, imao je ogroman uticaj na dužinu života. Poslije 9 godina, broj navika zdravog načina života koje je osoba upražnjavala bio je direktno srazmjeran vjerovatnoći njihovog umiranja. Ljudi koji su učestvovali u istraživanju, a ne doručkuju redovno – imaju 50 odsto povećan rizik od smrti u poređenju sa onima koji ne preskaču prvi obrok ujutru. Zanimljivo je da je u ovoj grupi starijih Amerikanaca, dug život podjednako zavisio od dobrog doručkovanja, kao i od uzdržavanja od pušenja i redovnog fizičkog vježbanja.

Ko ne doručkuje, smršaće – zabluda ili ne? Otkrivena je još jedna zanimljivost u ovom istraživanju, a to je da oni koji preskaču doručak lakše mršave – što je velika zabluda. Istina je da baš doručak treba da bude dio, i uglavnom i jeste tako, bilo kog režima ishrane kojim želi da se postigne gubitak tjelesne mase. Kako je ova studija pokazala, redovan doručak nam pruža još jednu zdravstvenu koristi – može da smanji rizik od infarkta kod odraslih osoba. Krvne pločice, tjelesne ćelije za zgrušavanje krvi, postaju “lepljivije” ujutru prije doručka. To povećava težnju ka formiranju krvnog ugruška tokom jutarnjih časova. Ako se takav ugrušak javi u srčanim krvnim sudovima, rezultat je infarkt. Kao što je očekivano na osnovu ove fiziologije, većina srčanih udara se odigrava između 7 i 12 časova prije podne. Doručkovanje može da pomogne da krvne pločice postanu manje ljepljive i da se na taj način umanji rizik od jutarnjih srčanih udara. Dobre navike pri doručku su takođe suštinske za maksimalnu efikasnost, i mentalnu i fizičku, naročito tokom kasnijih jutarnjih časova. Osobe koje doručkuju ispoljavaju bolje raspoloženje i poboljšane naučne sposobnosti.