Pitam ga: „Koga si pitao?“ A on kaže – „Pa tvoju najbolju prijateljicu, Milicu.“
U prvi mah pomislim da se opet šali. Gledam ga i čekam da se nasmije, ali lice mu ostaje potpuno ozbiljno.
„Molim?! Ti si stvarno pričao s njom o tome?“
On samo klimne glavom.
„Jesam. Prije nekoliko dana. Rekao sam joj da si ti spomenula kako nam je brak postao monoton i pitao sam je šta misli o tome.“
Osjetila sam kako mi se stomak steže. Milica je bila osoba kojoj sam godinama pričala sve — i dobro i loše iz našeg braka.
„I šta je ona rekla?“
Muž me pogleda pravo u oči.
„Rekla je da bi pristala.“
Nisam znala šta me više pogodilo — to što ju je pitao ili to što je ona bez razmišljanja pristala.
Uzela sam telefon i odmah joj napisala: „Moramo razgovarati.“
Odgovor je stigao skoro istog trenutka:
„Znam. Samo te molim da me saslušaš prije nego što se naljutiš.“
Tada mi je postalo jasno da između njih postoji razgovor o kojem ja ne znam ništa.
Ali ono što mi je Milica priznala kada smo se sutradan našle, potpuno je promijenilo način na koji sam gledala i nju i svog muža…